Domaći kečap

Ovo je recept za fantastičan domaći kečap iz mamine sveske, koji je po sastavu sličan industrijskom, ali nema nikakve aditive, ni konzervanse. 

Poredjenja radi, sledi sastav industrijskog kečapa: voda, koncentrat paradajza, šećer, sirće, so, modifikovani kukuruzni skrob, limunska kiselina, stabilizatori (guar i ksantan guma), konzervans kalijum-sorbat, prirodna aroma (sadrži celer), prirodna aroma ljute paprike 0,005%, suva materija min 19%.

Ne znam kako vi reagujete kada pročitate ovako nešto, ali ja sam kečap odavno izbacila iz upotrebe. Domaći kečap nije teško napraviti, a nije ni skupo. Konzervisan je pasterizacijom.

Sastojci:

• 5 kg zrelog paradajza
• 2-3 grančice celerovog lišća
• 40 grama šećera
• 1 dl vinskog sirćeta
• 2 dl ulja
• 3 lista lorbera
• 5 ljutih papričica (nije obavezno)
• 1 kašika soli

Navedene količine su za 8 manjih tegli, u zavisnosti od količine tečnosti koja će ispariti, odnosno, od dužine kuvanja. Kečap se, inače, pakuje u najmanje teglice, čini mi se da su to one od 200 grama. Kada načnemo teglicu, ostatak obavezno čuvati u frižideru.

Na slikama je primer od jednog kilograma paradajza, dakle, nije puna mera, već 1/5 od svih sastojaka. Naravno, navedene količine mogu i da se dupliraju u sezoni paradajza.

Priprema:

Oprati, posušiti kuhinjskim ubrusom, pa sitno iseckati lišće celera.

Oprati i vrlo sitno iseckati ljute papričice.

Oprati paradajz, pa ga oljuštiti i samleti u blenderu. Ukoliko imamo mašinu za pravljenje soka od paradajza, koja prilikom mlevenja odvaja ljuske od ploda, upotrebićemo nju.

Sok od paradajza staviti u veću šerpu, pa ga zagrejati do ključanja, a zatim smanjiti temperaturu na vrlo tiho kuvanje. Dodati seckan celer, ulje, sirće, šećer, so, lorber i papričice. Kuvati koliko je potrebno da bi se količina smanjila na 1/3, u početku mešajući povremeno, a kasnije češće. Proveriti da li je kečap dovoljno slan, pa dosoliti ukoliko je potrebno.

Odabrati i oprati lepe tegle koje nisu oštećene, ostaviti ih da se ocede, a pola sata pre završetka kuvanja kečapa staviti ih na rešetku u rerni, naopako okrenute, da se ugreju i dobro osuše na 100°C.

Isključiti ringlu na kojoj se kuvao kečap, a i rernu. Vaditi suvom krpom jednu po jednu teglu, i uvek zatvoriti vrata od rerne da se ostale tegle ne bi hladile. Puniti tegle kečapom pomoću manje kutlače ili levka za punjenje tegli.

Ako imamo originalne poklopce za tegle - stavićemo ih. Ispod svakog poklopca staviti komad celofana, da kečap ne bi došao u dodir s poklopcem. U slučaju da nemamo poklopce, staviti po 2 komada celofana s dve gumice.

Obrisati tegle ukoliko su umrljane kečapom. Namestiti "toplo gnezdo" u kome će se tegle hladiti naredna dva dana. Kaže se da tegle idu u "dunst". Nastojati da to bude mesto na kome ih niko neće pomerati, ušuškane u, nekada su bile perine, a danas u Dormeo pokrivače :) Nakon dva dana, kada tegle budu ohladjene, spremiti ih na mračno i hladno mesto, recimo, neki plakar u podrumu, na terasi i slično. Tegle ne tumbati.

Ako u podrumu ima miševa koji mogu da progrizu celofan, obavezno staviti metalne poklopce.